Zbijenost tla najčešće posmatramo kao fizički problem, ali slika je mnogo složenija: loša struktura utiče na život u tlu i stim i na razvijanje useva.

Kao rezultat korišćenja teških mašina za obradu,naše zemljište se sabija i teže će se razvijati korenov sistem, vodno i vazdušni režim tla će biti loš, što dovodi do manjka kiseonika i na kraju do denitrifikacije tla.

Duboko oranje je samo povremeno rešenje. Ako želimo da održavamo rastresitost tla, moramo kontrolisati broj okretanja na tabli, i moramo uvesti alate i moduse za poboljšanje kvaliteta tla.

Za zbijenost zemljišta su odgovorna razna prirodna dejstva: kod nepokrivenog, previše obrađenog zemljišta sa niskim sadržajem organskih materija dovoljne su gravitacija i padavine da sabiju zemlju, a same padavine kvare sastav pesnatog-glinastog tla do 70-90%.
Rešenje: organski ostaci na površini tla upijaju padavine kao i snagu mašina, a organske materije koje se nalaze u tlu ulaze između čestice tla i tako sprečavaju sabijanje. Ovaj proces rezultira mikro i makroagregate. Zahvaljujući humusu, čestice tla se formiraju u mikroagregate -humus nije rastvorljiv u vodi i ne konzumiraju ga mikrobi direktno, i otporniji je od aktivnog uglja na obradu zemljišta i procese degradacije. Organizmi koji žive u tlu radije konzumiraju aktivni ugalj – to je manje stabilno ali regenerativnom poljoprivredom i stalnim pokrivaljem može da se stabilizuje.

Šta su agregati?

U zemljištu imamo mikro i makroagregate. Mikro su veličine 20-250 mikrometara, čine ih čestice gline, praha, organskih materija i hife od mikorize.
Koreni i mikrobi prave od mikroagregata makroagregate, i oni su odgovorni za njihovu stabilnost ( zajedno sa polisaharidima). Makroagregati su veći od 250 mikrometara i manje su stabilni. Oni daju strukturu tla: u više sabijenom tlu ima više mikroagregata, a zemljište koje je dobro struktuirano sadrži više makroagregata.

Mikorize u 3 koraka utiču na stvaranje agregata:

1. hife se priključe sa česticama tla i približe ih
2. gljive i fizički očuvaju čestice gline i organskih materija u mikroagregatima
3. biljni koreni i hife proizvode glomalin, koji od mikroagregata i od manje makroagregata napravi veće makroagregate.

Glomalin je amino polisaharid i služi kao lepak. Za stvaranje glomalina potrebno je istovremeno prisustvo biljnih korena i mikoriza. Neke bakterije se hrane glomalinom, zato gljive uvek moraju biti prisutne u istim okolnostima, da bi se proizvodnja glomalina nesmetano obavljala. Ako previše obrađujemo zemljište , biće manji broj gljiva, manje proizvedenog glomalina, manje makroagregata i sve to dovodi do lošije strukture tla i sabijenosti. Iz ovoga se vidi, da sabijenost tla je i biološki problem, koji nastupa kao rezultat manjka proizvedenog polisaharida i glomalina, to jest sabijenost tla je rezultat nedostaka živih biljnih korena i gljiva mikoriza.

Struktura mikro i makroagregata i efekat oranja

Kod tipičnog domaćeg plodoreda koreni su prisutni samo u 2/3 godine. Sa pokrovnim usevima možemo to povećati na 85 – 90 %. Živi koreni proizvode više amino polisaharida i glomalina, jer zahvaljujući kontinuiranom snabdevanju hranljivim materijama, populacija mikorize raste.

Oranje će fizički rešiti sabijenost tla za jedno vreme, ali svremenom će porasti nivo kiseonika u tlu što dovodi do smanjenja mikoriza populacije i količine glomalina. U neporemećenom zemljištu, hife postoje 5-7 dana, zatim se glomalin u njima razgrađuje i prekriva čestice tla.
U obrađenom tlu ima manje gljiva, više bakterija, a od agregata ima više mikro nego makro. Ovi mikroagregati mogu se prikljičiti međusobno fizičkim putem, ali to će rezultirati zbijenost tla. Previše obrađivanje, s tim i povećanje nivoa kiseonika, kao i velike količine padavina dovode do razgrađivanja makroagregata. Svi nabrojani uticaji povoljno deluju na bakterije, koji su aktivni portošači glomalina i polisaharida, to jest mikroagregati neće imati “lepak” da bi formirali makroagregate, tlo gubi rastresitost i gornji deo počeće da puca to jest dolazi do stvaranje pokorice.

Neprekidno pokrivanje sa minimalnom obradom zemljišta na 5 načina pomaže u očuvanju i popravci strukture tla:

1. Ostaci na površini tla će umanjiti težinu i snagu mašina
2. Koreni formiraju makropore, i preko njih voda i vazduh imaju slobodno kretanje kroz tlo
3. Biljni koreni obezbeđuju životni prostor i hranu stanovnicima tla ( naročito gljivama )
4. Ostaci biljaka, životinja i mikroba su lakši i imaju manju gustinu nego čestice gline i peska
5. Pomoću glomalina i polisaharida od mikroagregata formiraju se makroagregati.

Sumiranje

Sabijanje tla dovodi do gubitka prinosa i smanjenja profita. Ako sabijenost posmatramo kao fizički problem, možemo ga ukloniti i fizičkim putem ( oranjem ) , ali to će biti samo povremeno rešenje.
Kao što smo rekli zbijenost ima i biološki aspekt, a glavni razlog je nedostatak živih biljaka i aktivno rastućih korenskih sistema.
Neprekidno korišćenje pokrovnih useva i regenerativna obrada zemljišta su alati za zdrav život tla, što će nam zauzvrat obezbediti trajno rešenje za eliminisanje sabijenosti.