Pokrovni usevi su deo jedne integrisane tehnologije koja za cilj ima smanjenje upotrebe hemijske zaštite, poboljšanje kvaliteta tla , povećanje količine vezanog ugljenika u tlu i samim tim povećanje profita.
Korišćenje zelenog đubriva je poznato poljoprivrednicima, ali pokrovni usevi imaju posebna dejstva što ih čini korisnijim a što jesu njihove funkcije i ekološke usluge, i sistemski pristup čiji se temelji mogu definisati u četiri tačke:
- Zemljište u stvari živi ako je pokriveno. Zemljište ne odmara ako ga ostavimo u “parlogu”. Moramo ga pokrivati i obezbediti žive korenske sisteme da bi dobro iskoristili ugljenik, sunčane zrake, padavine i hranljive materije.
- Strateško planiranje i kalkulacija sa mogućnostima će nas dovesti do uspeha – mislimo na tajming, izbor mešavina, način setve i uništavanja!
- Koncepcija i praksa su različite stvari – ako smo razumeli “ zašto” koristimo pokrovne useve, moramo izraditi plan i za “kako” . Svaki poljoprivrednik i svaka parcela je posebna, zato ne postoji osnovni recept za uspeh.
- Najvažnija rečenica za vas je: “Tretirajte vaše pokrovne useve kao glavne useve”
Lokalno proizvedena plodnost tla
Razjašnjenje pojmova je ključno : biljke za zeleno đubrivo predstavljaju jednu podkategoriju pokrovnih useva, njihova svrha je povećanje snabdevanosti tla hranljivim materijama putem inkorporacije. Pokrovni usevi povoljno utiču na povećanje prinosa, poboljšavalju zdravlje zemljišta, sprečavaju erozije, igraju ulogu u mobilizaciji hranljivih materija iz dubljih slojeva zemljišta, utiču na rastresitost tla i pored svega ovoga mogu se koristiti kao stočna hrana.
Mešavina aleksandrijske deteline, Tillage Radish-a, krmnog boba i stočnog graška 10. i 21.septembra, 6.novembra i 29. decembra 2018.godine
Koliko je ovaj sistem složen, možemo videti na sledećem primeru: smanjenje količine stajskog đubriva i promena cene veštačkog đubriva, čine važnim ponovno korišćenje hranljivih materija koje ostaju u zemlji posle primarnih useva.
Mikrobi koje žive u tlu imaju važnu ulogu jer pomažu biljkama da uzimaju hranljive materije, a biljke stvaraju sistem ” poštene trgovine” sa mikoriza gljivama i bakterijama: usevi daju šećer, a dobiju zauzvrat hranljive materije.
Razne biljke privlače mikrobe sa različitim tečnostima ili biljnim delovima: žitarice ispuštaju tečnost sa ugljenim hidratima, leptirnjače im daju tečnost sa proteinima a krstašice sa organskim kiselinama i šećerom. Biljke su u stanju da primete nedostatak hranljivih materija i povećaju proizvodnju sekreta, koju mikrobi koji transportuju falične materije najviše vole.
Uspešno korišćenje pokrovnih useva korak po korak
Pozivamo vas da preduzmete korake koji su ovde navedeni – nakon pravilnog razmišljanja i planiranja, i nakon konsultacija sa stručnjakom.
1.korak : Šta će vam biti glavni usev ?
Kod odabira pokrovnih useva najvažnije je šta ćemo saditi za glavni usev. Planirani plodored će nam dati odgovore na pitanja o zaštiti bilja, o planiranju hranljivih materija a i o organizaciji poslova ( vreme uništavanja, način i vreme setve glavnih useva )
Pre kulture sa visokom potrebom za azotom, npr kukuruz, vredi sejati mešavinu sa leptirnjačama, dok ako će vam glavna biljka biti leptirnjača, npr soja ili grašak, onda vam treba mešavina koja vam donosi više ugljenika, jer tako ćete povećati nivo organskih materija u tlu.
2.korak : Šta je vaš cilj sa pokrovnim usevima?
Svi mi smo doktori naših gazdinstava. Mi znamo najbolje koje problematike se javljaju na našim tablama. Cilj može da bude kontrola erozije, fiksacija azota, pristupanje hranljivim materijama, kontrola korova, stimulacija tla kao živog prostora, itd..
Vrednost pokrovnih useva kao i profit će se povećati, ako pustimo stoku da pase međuuseve. Izaberite 1-2 cilja a mi ćemo vam predložiti odgovarajuću mešavinu semena pokrovnih useva.
3.korak : Kakva mešavina vam je potrebna?
Na osnovu prvog i drugog koraka znaćete koje komponente su vam potrebne. Fiksiranje azota zahteva leptirnjače u mešavini, krstašice su odgovorne za rastresitost tla, korisni stanovnici tla npr mikorize vole lan, faceliju i trave kao što su ovas, sirak i proso. Za suzbijanje korova vam treba mešavina semena koja brzo niče i raste, npr od raži, Tillage Radish-a i sudanske trave.
Ako ćete kupiti gotovu mešavinu obratite pažnju na sastav i semensku normu, vreme vegetacije i na preporučenu tehnologiju ( dubina setve, osetljivost na mraz ).
Mešavina sa leptirnjačama
4.korak : Žetva je završena, sledi obrada zemljišta
Pravi izbor načina i profesionalno urađena obrada tla su prelomni za uspeh. Tačan redosled poslova zavisi od sledećeg:
- Rad kombajna u toku žetve : drobljenje slame na odgovarajuću veličinu i njeno širenje niz parcelu je kritična tačka kako bi se dobili ravnomerni pokrovni usevi
- Koliko je područje zbijeno : kad smo zadnji put obrađivali zemlju? Fizičko podrivanje je jako važna polazna tačka, jer naše tlo na početku redukovane obrade nije spremna da biološki održava rastresitost.
- Kada je pravo vreme za setvu pokrovnih useva : letnju mešavinu možemo sejati direktno u isto vreme sa čišćenjem strništa, a pre nego što počnemo da se bavimo jesenskim – zimskim mešavinama, potrebna je obrada i nega strništa.
- Šta ćete raditi sa slamom : ako je balirate i iznesete sa zemljišta, morate uračunati u vaše planove vreme trajanja tog posla
Potrudite se da smanjite broj operacija, to jest da prohod sa teškim mašinama smanjite koliko god možete. Setva pokrovnih useva je dobra prilika da isprobate direktnu setvu.
5.korak : Pokrovni usevi neće da niču u džaku – posejte na vreme!
Za setvu je preporučljivo koristiti direktnu sejalicu za žitarice. Naravno, treba obratiti pažnju na kriterijume : optimalna dubina semena i zatvaranje setvenog sloja.
Najbolje je da isprobate direktnu setvu sa pokrovnim usevima, jer možete naučiti kako treba namestiti sejalicu, da sa što manje operacija stavite u zemlju mešavinu semena. Ako setva slučajno neće biti perfektna do sejanja glavnog useva imaćete iskustvo i znaćete gde ste pogrešili sa pokrovnim usevima.
Što se tiče termina setve, moramo razdvojiti letnje i jesenske – zimske mešavine. Letnje se seju neposredno posle žetve jesenskih ( strnih) žitarica, a za setvu mešavine za jesen/zimu preporučuje se drugi deo avgusta. Ovde računamo na češće padavine, na rosu u septembru i manje štetočina za krstašice.
Za mešavine koje izmrzavaju setva treba da bude od 15. avgusta do 10. septembra, a ozime mešavine možete staviti u zemlju i početkom oktobra.
Mešavina od 7 biljaka
6.korak : Nadoknada hranljivih materija
Preporučuje se agrohemijska analiza zemljišta i svakako u cilju poboljšanja budućeg rezultata tretiranje azotom 23-30 kg/ha. Ovako možete očekivati veću količinu zelene mase i jaču korensku masu, time i jače suzbijanje korova i rastresitost tla. Posle nicanja pokrovnih useva možete koristiti tečne preparate sa azotom za dohranjivanje. Ispod mešavine koja sadrži azotofiksatore ne preporučuje se dodavanje azota jer od dodatnog azota leptirnjače će se ulenjiti.
7.korak : Uništavanje
Pokrovni usevi se uništavaju izmrzavanjem, inkorporacijom, valjkom i tarupiranjem, ili herbicidima. Sortama koje vole toplotu dovoljan je i nagli pad temperature ( sa plus na minus ) ili 3-4 noći sa temperaturom od -10 celziusa da bi izmrzli.
Ako uništavanje vršimo valjkom i tarupom formira se sloj biljnih ostataka na površini zemljišta, tzv malč koji čuva zemljišnu vlagu i stvaraju se povoljni uslovi za zasnivanje primarnog useva.
Hibridno rešenje je jesensko tretiranje valjkom što sledi inkorporacija početkom proleća.
Od herbicida koristi se glifozat i proizvodi sa hormonima. Treba obratiti pažnju na vreme delovanja.
Uništavanje pokrovnih useva vrši se dve do tri nedelje pre prolećne setve, da bi se započelo razlaganje pokošenog useva.
8.korak : Setva glavnih useva
Setva glavnih useva zavisi od zelene mase pokrovnih useva, od stanja istih za vreme setve, od karakteristike tla i od mehanizacije. Ako imate sejalicu za direktnu setvu koja može da seje u malč, onda ne morate očistiti “ostatke “ pokrovnih useva. Ako radite sa lakšim sejalicama, onda u proleće obradite zemlju sa tanjiračom ili setvospremačem u zavisnosti od kvaliteta zemljišta.
Što se setve tiče, morate obratiti pažnju na sledeće:
- zbog pokrovnih useva kapilari tla su otvoreni, zato ako dođe do naglog povećanja temperature ( što brzo izvlači vlagu iz zemlje) , morate uraditi plitku obradu da bi se očuvala vlažnost tla ( 2-5 cm duboko) .
- pokriveno tlo teže se zagreva od nepokrivenog, ali teže se i hladi. Zbog toga nemojte se nervirati, ako kasnite sa setvom 1-2 nedelje.
Najčešće boljke – mit ili realnost ?
Pokrovni usevi izvlače puno vode, teško se greje zemlja ispod njih – imaćemo problem sa korovima i štetočinama.. da li je sve to realno?
Praksa i istraživanja su dokazala, da pokriveno tlo može da zadrži više vlage od nepokrivenog. Malč ne dozvoljava da vlaga isparava iz zemljišta. Ako inkorporaciju uradimo posle prvih mrazeva, na proleće će biti veća vlaga u tlu za 8-10% , nego ispod nepokrivene površine.
Što se tiče temperature tla, zemlja ispod malča duže zadržava toplotu, a zahvaljujući glistama bolje je provertavanje tla. Biljni ostaci su braon ili crne boje , sačuvaju sunčanu energiju.
Štetočine se lako izbegavaju sa odgovarajućim plodoredom i mešavinom semena pokrovnih useva.
Pokrovni usevi neće se pojaviti u primarnim usevima ako uzmemo u obzir vreme uzgoja ( koje se može skratiti usled stresa, npr. suša, visoka temperatura ) i očekivane termine prvih mrazeva. Moramo obratiti pažnju i na vreme setve pokrovnih useva, da njihovo nicanje se desi kako smo isplanirali, a ne za 1 takt kasnije.
Zašto treba gledati drugačije na pokrovne useve?
Iskustvo nam je dokazalo da pokrovni usevi povoljno utiču na povećanje prinosa, poboljšavalju zdravlje zemljišta i zato moramo o našim pokrovnim usevima voditi računa kao o glavnim usevima, pošto nam oni povećaju prinose, time i prihode.
Uspeh pokrovnih useva nije pitanje verovanja nego zahteva obrađivanje zemljišta uz planiranje i stručnu disciplinu. Poruka “ Tretiraj pokrovne useve, kao primarne useve” zato je važna jer ne dozvoljava da delimično shvatamo međuuseve.
Dok preciziona poljoprivreda, koja je takođe podržavana ekonomskim pokazateljima,znači upravljanje različitim potencijalima prinosa, tehnologija pokrovnih useva zajedno sa biologijom može pomoći u izjednačenju faktora ( snabdevanje hranljivim materijama, mikroklima, reljef) , koje stoje iza heterogenosti. U 21. veku u “ kutiji alata” konkurentnih poljoprivrednika pored precizione poljoprivrede i pokrovni usevi i regenerativna poljoprivreda moraju biti prisutni.