Regulisanje korova je jedna od najbržih iskoristivih elemenata u tehnologiji pokrovnih useva, što može značajno smanjiti troškove suzbijanja korova u narednoj sezoni.

Na koji način pokrovni usevi kontrolišu korove?

U toku svog života pokrovni usevi promene mikrobialni sastav tla, i time sprečavaju rast korova. Nakon terminacije tih useva ostaci će fizički blokirati nicanje korova, zadržavaju azot u tlu, i obezbediće životni prostor stanovnicima tla koji se hrane semenom korova.

Životni ciklusi jednogodišnjih korova. Izvor: Penn State Extesion

Efekti pokrovnih useva tokom životnog ciklusa

U takmičenju za hranljive materije , vodu i svetlost zdrav pokrovni usev od 80-100% smanjuje rast korova. Određene biljke svojim listovima oduzimaju svetlost od korova ( npr. heljda, kravlji grašak, Sunn Hemp ) , gusti korenski sistem trava ( sudanska trava, ovas, raž, proso) zaplete tlo i sakupljaju hranljive materije i vlagu. Deteline sporije rastu i ne mogu se takmičiti sa korovima uvek, ali dobro trpe hlad i zato uz kukuruz dobro se slaže mešavina sa 2-3 vrste deteline.
Razvoj jednogodišnjih korova iz semena može se u potpunosti sprečiti pokrovnim usevima. Kontrolisanje višegodišnjih korova je složeniji problem, ali međuusevi usporavaju njihovu rast i razmnožavanje.

Svaka biljka ispušta aktivne supstance tzv. alelohemikalije, koje utiču na razvoj drugih vrsta. Istraživanja su dokazala da klijanje i rast korova sprečavaju raž, sirak, sudanska trava i neke vrste deteline. Od krstašice slačica i rotkva proizvode glukozinolate, koje se pretvore u jake alelohemikalije u toku razgrađivanja ostataka. Efekti su često specifični za određene vrste, jer neke biljke mogu tolerisati alelopatiju drugih vrsta. Raž je delotvoran protiv štira, pepeljuge, obične muharike i divljeg prkosa. Trifolium subterraneum ( vrsta deteline ) protiv ipomeje, a sirak nam može pomoći u borbi protiv trave oštrice i zubače.

Svetlo koje prolazi kroz zelene listove sprečava klijanje zahvaljujući fitohrom proteinu. Crveno svetlo aktivira klijanje u semenu, a zračenje bez crvene svetlosti uzrokuje uspavljivanje ( dorminaciju ) . Na ovoj osnovi deluje i daikon rotkva: ako sejemo u avgustu sprečiće rast korova u jesenskom periodu. Ali ista biljka ne pomaže nam u toku proleća u borbi protiv korova.

Kroz svojih korena svaka biljka ispušta složene jedinjenja u zemljište, koje sadrže ugljenehidrate, aminokiseline i druge mikrobialne namirnice. Ove supstance podržavaju specijalne mikrobialne zajednice ( gljive, bakterije i druge mikroskopske organizme ) , tako biljne vrste u osnovi određuju sastav populacije koja živi u rizosferi. Neke vrste žitarica i leptirnjača stimulišu razvolj gljive mikorize, stvarajući simbiozu sa njima. Nasuprot tome korovi kao štir i laboda nisu biljke domaćini za mikorize, pa slabije rastu ako ove gljive kolonizuju njihove korene.
Interakcija useva – korova- tla i mikoriza je danas jedna od najnovijih i najperspektivijih oblasti za suzbijanje korova bez hemikalije.

Regulisanje korova posle uništenja pokrovnih useva

Posle izmrzavanja ili terminacije valjkom, pokrovni usevi će formirati malč, i tako će sprečiti zakorovljenost. Razlika u temperaturi u toku dana biće manja, tlo će biti hladnije i seme od korova imaće minimalnu šansu za nicanje. Ostaci u obliku malča deluju alelopatski u toku 2-3 nedelje posle uništenja, a organski ostaci pružaju životni prostor živim bićima koje se hrane semenom korova.

Plitko oranje pokrovnih useva aktivira organizme za razgrađivanje koje za obrađivanje biljnih ostataka troše azot, i korovima ostaje manje na raspolaganju od ovog elementa. Moramo uzeti u obzir, da kao posledica neodgovarajućeg ugrađivanja leptirnjača , azot može biti dostupan i korovima, takođe mikrobialno vezivanje azota loše utiče na sledeće glavne useve.

Kako maksimalno da iskoristimo pokrovne useve u cilju suzbijanja korova?

Ako o pokrovnim usevima vodimo računa kao o primarnim, oni mogu i do 100% rešiti problematiku korova, ali ako ne uzmemo u obzir njihove zahteve i karakteristike onda ne možemo dobiti očekivani rezultat.
Prvi korak kod odabira mešavine pokrovnih useva jeste da imamo jasan plan o plodoredu, informaciju o vremenskim prilikama i naravno određene ciljeve.

Posle letnje žetve repice i strmih žitarica možemo odmah sejati proso, sirak, sudansku travu i heljdu.
Daikon rotkva, stočni grašak, ovas, raž, slačica i grahorica se seje od avgusta meseca pošto tada možemo očekivati veću količinu padavina; setva grahorice i raža moguće je do kraja jeseni.

Daikon rotkva, stočni grašak, ovas.

Važno je takođe, da imamo kvalitetno seme. Spor i neizjednačeni rast međuuseva dovodi do neravnomerne pokrivenosti, i korovi će rasti i razvijati se brže od glavnog useva.
Saveti: koristite uvek sveže seme od heljde; seme od sudanske trave, sirka, prosa i graška može se lagerovati 2-3 godine, a seme od grahorice i deteline može da stoji i 5 godina.

Kao što uspeh primarnih useva zavisi od setve, tako i kod pokrovnih useva: dubina sejanja, semenska norma i način setve utiče na uspeh sekundarnih useva. Zahvaljujući razvoju poljoprivrednih mašina, kondicionisanje tla i setva može se uraditi pod jednim korakom. Treba posebno obratiti pažnju na dubinu sejanja, jer ako velika semena stavimo ne dovoljno duboko, ili mala semena preduboko, onda ćemo smanjiti očekivani rezultat. Ako imamo puno korova, treba da sejemo 150 % od preporučene količine.

Kod odabira i dohranjivanja mešavina semena moramo obratiti pažnju na osobine našeg zemljišta. Kod niske pH vrednosti treba koristiti biljke koje su tolerantne na to, npr: ovas, heljda, grahorica, raž. Ako je zemlja alkalna, onda se preporučuje korišćenje krstašica ( kupusnjača ) . Ako je zemlji potreban azot, koristimo leptirnjače, pošto oni vezuju azot. Ako želimo dohraniti tlo pre setve pokrovnih useva kompostom ili đubrivom, moramo obratiti pažnju da tim materijama međuuseve “ hranimo “, a ne korove.

Takođe je važno pitanje vreme uništavanja pokrovnih useva. Ako nam plodored dozvoljava, ostavimo međuuseve da se sto duže razvijaju jer tako će se duže boriti protiv korova. Kod trava i žitarica to je klasanje, kod leptirnjače i širokolisnih biljaka je vreme cvetanja. Tada imaju maksimalnu bio masu i vezivaju najviše azota, i biće optimalan odnos C:N.

Ako ne želimo da zadržimo međuuseve, onda pre donošenje semena ih treba uništiti.

Možda ove godine herbicidi neće biti najbolja investicija?

Najbrža vidljiva prednost korišćenja pokrovnih useva je smanjenje korova u primarnim usevima i suzbijanje zakorovljenosti na strništima. Dobro sastavljena mešavina semena već u prvoj godini delimično ili potpuno rešava problematiku jednogodišnjih korova, smanjuje troškove mehaničkog i hemijskog delovanja protiv korova.
Za uspeh je neophodno sistemsko razmišljanje: koji pokrovni usevi su delotvorni protiv određenih korova, kako se obavlja obrada zemljišta i setva, kako i kada se obavlja uništavanje. Dobro izrađen sistem će nam u roku od dve godine uštediti veću svotu novca.